GALAKSIJA

Opisi:
Svet Kompjutera, April/Maj 1985, Galaksija Servis, Voja Antonić



                             MONITOR PROGRAM

Ako vaše poznavanje računara prelazi okvire basic-a, žrtvujte nekoliko   časova
da upišete  ovaj  mašinski    program.  Dobićete  novih  16  komandi  koje ćete
koristiti  kao  snažnu  „alatku"   za   analizu  rada   bilo   kojeg  programa,
razbijanje zaštite ili  traženje grešaka

Monitor program je univerzalna „alatka" onome ko je pronikao u tajne  mašinskog
programiranja,   a  takvom  onda  ne  treba  objašnjavati  koliko je  taj posao
atraktivan i zanimljiv

Piše Voja Antontć

  Monitor program je, posle asemblera, najvažniji softverski alat za  stvaraoce
programa.  Činjenica  da  komunicira  sa  memorijom  računara  direktno   često
zaobilazeći  operativni  sistem  (samim  tim  i  ograničenja  koja  on nameće),
omogućava korisniku da  pronađe u memoriji  ono što mu   je potrebno ili  da je
menja onako kako mu odgovara.
  Ipak, pored toga što je monitor od velike koristi virtuoznim hakerima, mi  ga
preporučujemo i   početnicima-pomoći će  im da  nauče mnogo  o radu  računara i
inspirisače ih da krenu  u svet mašinskog programiranja.
  Program zauzima tačno  2  kilobajta  memorije,  i smešten  je na sam kraj  6K
verzije, dakle od &3880 do &3FFF. Za rad monitora je neophodno da je u  računar
ugrađen ROM 2 dakle,  minimalna konfiguracija je "galaksija"  sa 8K ROM-a i  6K
RAM-a). Veliki  listing koji  se nalazi  iza ovog  teksta predstavlja  Hex-dump
programa, i  može se  uneti u  računar pomoću  hex-editora objavljenog   u ovom
broju časopisa, ili bilo  kog  sličnog programa. Posle toga se snima na  kasetu
naredbom SAVE &3800, &3FFF. Ako  stanujete blizu Beograda, i ako  dobro primate
radio program Beograd 202 na ulatrakratkim talasima, možete sebi uštedeti  trud
tako što ćete u subotu, 13.04.85, u 15 časova, pripremiti kasetne  magnetofone.
Pogađate o čemu se radi - emitovačemo ovaj program u emisiji "Ventilator  202",
koju  vodi  Zoran  Modli.  Za  one  koji  propuste   ovaj   termin,  ponovićemo
emitovanje posle 14 dana. 27.04.85.
  Posle  svakog ućitavanja programa sa  kasete potrebno  je inicijalizovati  ga
pomoću A=USR (&3800). Ono po čemu se ovaj program razlikuje od većine monitora,
to je što ostajemo u normalnom basic-u i koristimo ga nesmetano, praktično  bez
ikakvih  ograničenja,  jedino  što,  naravno,  moramo  poštovati  nepovredivost
memorije u koju  je on upisan.  To praktično znači  da, ukoliko imamo  ukupno 6
kilobajta  RAM-a,  prvih  128   članova  alfanumeričke  matrice  ne   smemo  da
koristimo, a ukoliko koristimo samo numeričku matricu, prvo moramo  da  unesemo
ARR$(128), kako bismo zaštitili poslednja 2 kilobajta.
  Monitoru se obraćamo samo u komandnom modu,mada će svaka od navedenih komandi
biti izvršena  i ako  se nalazi  u programu,  jedino što  posle toga  neće biti
nastavljen  basic, nego  će se  računar vratiti   na READY.  Svaka  komanda  se
sastoji od  zvezdice (znaka  za množenje)  i jednog  slova, posle  čega, ako je
potrebno. slede jedan, dva ili tri argumenta, odvojena zarezima ili  blankovima
-  po  vašoj   želji.  Ti  argumenti   će  u  najvećem   broju  slučajeva  biti
heksadecimalni brojevi  (pazite da ne  ispustite znak "&", jer ćete  tako uneti
pogrešan argument), ali isto tako  mogu da budu i decimalni  brojevi, varijable
ili čak izrazi. Ako imamo  priključen štampač, možemo da štampamo  rezultate na
papiru tako što između  zvezdice i slova dodamo  slovo "L", recimo, komanda  *A
22,33 će listati deo  memorije u ASCII kodu  na ekranu, a komanda  *LA 22,33 će
isto raditi i na štampaču.
  Izuzetno kod  komandi *D i  *A možemo  da  dostavimo drugi  argument  (tad se
podrazumeva da je on &FFFF) ili čak oba (onda je prvi 0 a drugi &FFFF). Takođe,
kod komande Z, ako izostavimo treći argument, on će biti 0.
  Treba biti oprezan sa primanom nekih  komandi koje  mogu da  budu fatalne  za
program  koji se nalazi  u RAM-u.  Recimo *T  0,-1,1 ili *Z 0,  &4000 će sasvim
sigurno da "izbombarduje" RAM i moraćemo da počnemo sav posao ispočetka. Čak  i
komande koje ništa ne upisuju u memoriju mogu da budu destruktivne, ako  čitaju
sa adrese LATCH-a koji  se nalazi na nekim  adresama od  &2000 do  &27FF, pa je
tako na izvesnim komandama  (recimo *D i *A,  jer se njima najlakše  "odluta" u
zabranjeni  deo)  ugrađen  test  koji  pri  nailasku  na  ovo  područje prekida
izvršenje komande i ispisuje poruku SORRY.

KRATAK PREGLED KOMANDI

*D mm,nn     disasemblirano listanje
*A mm,nn     listanje u ASCII kodu
*E mm        editovanje memorije
*K mm        upis sa tastature
*T mm,nn,pp  transfer memorije
*X mm,nn,pp  zamena dva bloka
*Z mm,nn,p   brisanje memorije
*V mm,nn,pp  poređenje dva bloka
*C mm,nn     čeksum
*B mm,nn,p   traženje 1 bajta
*W mm,nn,pp  traženje 2 bajta
*$ mm,nn,abc traženje ASCII niza
*S mm,nn,pp  relocirano SAVE
*H           čitanje hedera sa trake
*G mm        poziv mašinskog programa
*R mm        postavljanje REG tačke


SPISAK KOMANDI



  Sadržaj memorije počev  od mm  zaključno sa  prevodi u  mnemortički kod  (kao
disasembler, samo što ne generise labeie)  I ispisuje ga, zajedno sa adresom  i
heksadeclmalnlm  kodom  (znak  "&"  je  ovde,  zbog  ograničene  dužine   reda,
izostavljen,  ali se  podrazumeva). Listanje  traje samo  dok držimo  pritisnut
ENTER, kad  ga opustimo  ekran se  "zamrzne" do  ponovnog pritiskanja ENTER lii
BREAK, ako hoćemo da prekinemo dalje izvršenje komande.

Primer:

   *D &108B &1098 (ENTER)
   
   1088 F5            PUSH AF
   108C CDFF02        CALL &02FF
   1I8F DBFF          IN A,(4FF)
   1191 17            RLA
   1192 38F8          JR C,41#8c
   1194 F1            POP AF
   1195 D3FF          OUT (&FF)A
   1197 F1            POP AF
   1198 C9            RET


  Sadržaj memorije počev od mm zaključno sa nn ispisuje na ekranu u ASCII kodu,
pri čemu na početku svakog reda ispisuje adresu. Bit 7 je maskiran, tako da  se
i grafički karakteri predstavljaju  kao ASCII znaci. Upravljačke  kodove (ispod
&20) štampa kao tačku,  sa izuzetkom koda &8D,  koga štampa kao novi  red. Isto
kao kod *D, i ovde listanje traje samo dok držimo pritisnut taster ENTER.

Primer:

   *A &F0F &FB6 (ENTER)
   
   &0F0F: LIST.SRUN..NEVV < SAVE.80L
   &0F27: D .EDIT..NEXT SINPUT..IF
   &0F3F: .AG0T0.SCALl.4UND0T.LRET
   &0F57: TAKE.&!.M = .MFOR..PRiNT
   &0FSF: ..DOT.OELSE.MBYTE.?WORD
   &0F87: > ARRSA.STOP..HOME.V.CRND
   &0F9F: ..MEM..KEYM + BYTEMWORDM%


  Heksadecimalne brojeve unete preko tastature  upisuje u   memoriju, počev  od
adrese mm.  Format upisa  jednak je  formatu listanja  memorije pri izvršavanju
komande DUMP u bejziku. Kad  posle, recimo *E &3000 pritisnemo  ENTER, pojaviće
se adresa &3000  i raćunar će  sačekati da upišemo  heksadecimaine brojeve (bez
oznake "&", jer se to podrazumeva), odvojene blankovima, recimo 7A F3 49 2A  38
55 EE C1, i tako dalje. Posle svakog pntiskanja tastera ENTER, kursor prelazi u
novi red  i ispisuje  se tekuća  adresa. Prilikom  prepisivanja programa sa HEX
DUMP-a u memoriju računar,  najzgodnije je da se  posle svake grupe od  8 bajta
pritiska ENTER jer će tako ispisan  niz na ekranu biti potpuno jednak  izvornom
DUMP-u, mada se može unositi i u većim ili manjim grupama.
  Treba imati u vidu da se  svaka grupa  upisuje u  memoriju tek kad pritisnemo
ENTER, što nam omogućava da  normalno koristimo strelicu nalevo (backspace)  za
brisanje  pogrešno  unetih brojeva,  ali  ako pritisnemo  BREAK  na kraju  neke
linije, ta linija neće biti upisana u memoriju. Zato je najbolje pre BREAK prvo
pritisnuti ENTER.

Primer (adrese i dve tačke  ispisuje računar, a nizove heksadecimalnih  brojeva
operator):

  *E &3100 (ENTER)

  &3100: 2A 05 6F 77 1B AA 17 66 (ENTER)
  &3108: 69 FF E2 45 A0 01 55 13 (ENTER)
  &3110: BB 17 62 F7 B8 81 00 32 (ENTER)
  &3118: 00 5E 3C 0C 7A 9F 11 A5 (ENTER)


  ASCII znake unete preko tastature upisuje u memoriju, počev od adrese mm. Ova
komanda korisna je za unošenje ili izmenu poruka ili reći koje se nalaze u  RAM
-u računana.  Svaki put  kad pritisnemo  taster, ASCII  kod tog  slova odmah se
upiše u tekuću adresu,  i adresni pointer se uvećava za jedan. Upis se  prekida
pritiskom na  BREAK.


  Premešta blok memorije mm,nn na lokaciju koja počinje na pp.Izvorni (mm,nn) i
odredišni  (pp)  blok smeju  da  se preklapaju.  Treba  biti oprezan  sa   ovom
komandom jer može da  bude destruktivna za program  koji se nalazi u  računaru,
ako  se  neki  blok premešta  na  deo  tog programa  ili  na  njegove sistemske
promenljive (recimo stack).


  Međusobno zamenjuje dva bloka memorije prvi je mm,nn a drugi pp.Ova dva bloka
ne smeju da se preklapaju, jer će  u tom slučaju, sadržina jednog od njih  biti
izmenjena.


  Ako je naveden p, briše sadržinu dela memorije  počev od mm zaključno   sa nn
(upisuje 0 u svaki bajt), a ako navedemo p kao ceo broj od 0 do 255,  upisuje p
u svaki bajt istog bloka.


  Poredi sadržaj bloka memorije mm,nn sa sadržajem bloka koji  počinje na pp  i
ispisuje adrese i sadržaje svih bajtova koji nisu jednaki.

Primer:

   *V &2A00 &2A30 &3000 (ENTER)
   
   &2A01: &40 &00
   &2A02: &7F &00
   &2A03: &86 &32
   &2A12: &C6 &F5
   &2A18: &03 &C9
   &2A1B: &08 &09


  Ispisuje čeksum  za  blok  memorije mm.nn.  Rezultat  služi  za  brzu proveru
ispravnosti sadržaja  memorije, poređenjem  sa ispravnim  čeksumom (recimo,  za
ovaj monitor čeksum će biti &7E ako  ste ispravno upisali svaki bajt programa).
Taj  broj se  dobije kad   se  zbir  svih bajtova  bioka podeli  sa 256,  pa se
celobrojni rezultat  ignoriše, a  uzme se   samo ostatak.  Matematičkim jezikom
rečeno, ako je zbir svih bajtova bloka memorije X, onda je čeksum X MOD 256.

Primer:

   *C &3800 &3FFF (ENTER)

   &7E


  Poređuje svaki bajt u bloku memorije mm,nn sa vrednošču p i štampa sve adrese
na kojima je ustanovjena  jednakost. Obzirom da lista adresa može da bude  vrlo
dugačka,  listanje  traje  samo  dok  se  drži  pritisnut  taster  (ENTER),   a
otpuštanjem tastera privremeno se  zaustavlja listanje.

Primer:

   *B &1500 &1700 &C9
   
   &1504: &C9
   &1586: &C9
   &158A: &C9
   &165F: &C9
   &1605: &C9
   &1663: &C9